Док икаква корист вири друштво затвара очи и "невиди" неправду. Историја се фалсификује, интересима индустрије служи све па и школство. Посматрањем се може закључит, а и биологија потврђује да прелаз из једне у другу врсту није могућ. Свеједно се учи првенствено о еволуцији (Мајмунска посла). "Право на игнорисање" има корен, намену и традицију. Премда многи врхунски стручљаци износе на видело благе и делотворне могућности, па и излечења шизофреније, одговорни ћуте и првенствено деле хемикалије које премда ништа нелече још називају лековима. Нема се довољно времена за посрнулог човека. Године 2015те је јасно да психиијатрија нема појма о чему се заправо ради у случају шизофреније, али је системски као грана медицине маскирана и наметнута. Себе и друге убеђују статистикама, прећуткујући финанзирања од стране индустрије и њених сврсисходно основаних наводно хуманих фондација. Знаменити извори кажу да су 97% статистички релевантних медицинских студија плаћени а и од најутицајнијих првих, горњих 5% на списку - све су плаћене од индустрије. У психијатрији је ситуација засигурно још гора. Податци који говоре о последицама, алтернативама, као и древним окултни коренима психијатрије се прећуткују или обрћу. Требало би да буде јасно, да се тбог времена и околностима данашљице неможе све детањно напише. Страница је у изградњи. Зато ако имате интереса за ову тему погледајте са времена на време поново.
Желим изричито напоменути да немам ништа против психијатара, а засигурно ми није намера неког одвојити од одговарајуће терапије. Напротив, указујем изричито да је сем стручне подршке неопходно и активно учешће и пожељна одговарајућа самоиницијатива оболелих. Има и истинских доктора који увиђају последице дугорочне употебе хемикалија и у потрази за побољшањем разоткривају недостатке па и тешку беду унутар система. Изгледа да психијатри ограниченог класичног става деценијама на исти принцип али новим методама још боље прекривају ужас и даље само обрађују услове рада мозга пацијената. Иако ништа незнају о тим болестима, они нажалост ни те последице по пацијента "невиде". Да би нашли приближно прихватљиво средство неопходно им је да такозваним "trial and error" (пробај и грешка) методама испробају све могуће хемикалије на својим пацијентима. За то време а и после је нормално да се пацијент тресе, слини, пада, укочи се итд. Толико су огуглали па још приписују као болест кад пацијент одбија такве супстанце. Нико неће одбити лек који заиста помаже! Својим сврсисходним, незамењивим егом већина психијатара даје утисак да је њихово схватање присиле и контроле изнад свега важеће и да мора све баш тако бити. Да ли је због те болесниковој сличној (само-) обмани - та уствари друштвена и лекарска психоза боља него она његовог пацијента? Шта рећи на ово? Лекару излечи се сам!
Дакле, позната је чињеница да класична психиатрија као дисциплина својим актерима - психијатрима (Отац Рафаило о савременој психијатрији и психологији (видео)), пружа веома мало до никакве могућности развоја личности у стручном погледу. Поред претходних садршаја, основа Православне терапије, овде ће бити додатни текстови књига актуелне изавране литературе, конкретни примери које пружа савремена медицина а о којима ћете тешко сазнати. Додатно навешћу и моја лична размишљања и искуства са ближњима и лекарима на ову тему. Важно је схватити да и душа и тело паћеника требају бути укрепљени љубављу, радикалниом променом начина живота као сто је оставити суввишне бриге и тегобе и ојачати се правилном исхраном. Ово последње например: без производа који садрже рафинирани шећер, алергене, конзервансе и појачиваче укуса. Већ много стољећа постоје начини чишћења организма и опћег јачања, који доказани искуством а данас и налазима новијих смерова медицине, суштински надопуњују терапије и значајно успешније лече. Погледајте видео записе. Поготово вам препоручујем погледајте Ријеч метежна (Видео) и пажљиво прочитајте уводни текст јер засад ћете само ту наћи додатне конкретне информације. Неопходно је да свако понаособ изведе закључке и тако стручно подржан увиди и сопствену одговорност те пронађе одговарајуће решење или бар путем олакшање достигне прихватљиву равнотежу.
