Аримандрат Софроније - Увод "О Молитви": Молитва је непрестано стваралаштво, узвишеније од сваке друге уметности или науке. Путем молитве ми долазимо у додир са Беспочетним Бићем. Друкчије речено, живот Само-постојећег Бога улази у нас тим каналом. Молитва је чин највише мудрости, врлине и лепоте над лепотама. Она је свети занос нашег духа. Али, путеви овог стваралаштва су сложени. Хиљадама пута се може доживети и пламено стремљење к Богу, и поновљено отпадање од Његове Светлости. Често и на различите начине осећамо колика је неспособност нашег ума да се узнесе ка Њему ...
Молитва неизоставно обнавља у нама оно Божанствено дисање које је "Бог удахнуо у лице Адама", благодарећи коме је "Адам постао жива душа" (Пост. 2,7).
Молитвом препорођен, наш дух почиње да се диви великој тајни Постања. Моћна бујица усхићења запљускује наш ум: "Биће! Каква предивна тајна... Како је оно могуће?. Диван је Бог, и творевина Његова је дивна". Ми доживљавамо оно што је Христос изразио рекавши: Ја дођох да живот имају и да га имају у изобиљу (Јн. 10,10).