Из Књиге Док сте ви спавали – глобалистички пројекат тајне синархије, Радован Рабреновић, издање из 2011 Године:
Основа данашње научне мисли је теорија еволуције. Ова теорија о еволуцији човека у натчовека, толико важна за слободне зидаре, постала је основни садржај сваког образовног система. Угледни магазин Тајм, априла 1980. године, доноси следећи текст: Ниједна иоле обавештена особа више не сумња да су многе животињске врсте које данас настањују Земљу резултат процеса еволуццје. Другим речима, ко посумња у теорију еволуције, најобичнија је незналица.
Човек који је исклијао из земње, развио се у нижим царствима природе и дошао до садашњег рационалног стања, још мора да заврши своју еволуццју постајући биће налик Богу и уједињујући своју свесш са Свезнајућим... - говоре данас масони путем сопствене пропаганде. Најученији еволуционисти додају: Сва жива бића настала су путем матерцјалног, природног еволутивног процеса из једног извора који је сам настао из мртвог, беживотног света. Еволуццја је концепт по коме се врсте мењају Током времена. Током милиона година, мале промене се гомилају и постају велике разлике: неке врсте настају а друге изумцру. Степени промена се веома разликују а правци промена су непредвидљиви.
Са друге стране, Богом откривена истина нам казује да је сав жи- вотињски и биљни свет, као и човек, створен готово у истом тренутку (7 дана) - вољом Творца. За хришћане нису потребни никакви доказн, потребна је само вера у Господа Исуса Христа, док се еволуционисга свакодневно грчевито хватају за научна открића, не би ли на тај начив комплетирали своју теорију.
Иако образовни системи многих земаља перфидно истичу потпу- ност научне теорије о еволуцији живих бића, постоји неколико чврстих аргумената који јасно показују да је у питању обмана.
Једна од области најотворенијих за осветљавање преваре јесте проблем такозване изгубљене карике, везе која недостаје између човека н човеколиких бића (човеколики мајмун). Само један летимичан поглед на све оно што су нам еволуционисти нудили као изгубљену карику показује сву слабост ове теорије, отварајући на тај начин право питање: Коме служи теорија еволуције?
Прва подвала у низу био је зињантропски човек. Фосилни остацн овог раног човека откривени су у наслагама које су наводно биле старе милион и седам стотина педесет хиљада година. Када су, међутим, помоћу методе угљениковог изотопа обављене провере, установљено је да је материјал стар око 10.000 година. Ово је био први промашај, али се еволуционисти нису предавали.
Затим је човек из Небраске постао изгубљена карика еволуциониста. Фосилни остатак човека из Небраске састојао се само од једног јединог зуба за који се тврдило да је припадао праисторијском човеку који је, наводно, живео пре милион година. На основу овог зуба научници су реконструисали изглед човека из Небраске. Када је, међутим, на истом налазишту ископано још фосила, установило се да су сви фосили – остаци свиње! Какви су то научници који на основу свињског зуба могу да реконструишу изглед праисторијског човека? Овај други неуспео покушај јасно је указивао на одређене знаке нервозе и нестрпљења међу еволуционистима, па се може отворено посумњати у могућност свесног подметања.
Човек из Пилтдауна је наводно био стар пола милиона година, а реконструисан је на основу комада вилице која је откривена 1912. године. Фосилизована вилица сматрана је аутентичном све до 1953. године, када је откривено да је то вилица обичног мајмуна патинирана да би изгледала старо, а затим закопана. Ово више није био промашај, већ отворена и подла превара еволуциониста који су изгубили главу у нестрпљивом ишчекивању карике које нема.
Врхунац научног подметања је неандерталски човек који је дуго година сматран везом између мајмуна и човека, али је касније, ипак, озва- ничено да је у питању само и једино - човек. (77)
На основу свега наведеног, свако се може запитати: Зашто научници еволуционисти грабе сваку прилику која им се укаже да повежу човека са мајмуном, па чак и у оним случајевима када је и њима јасно да је у питању најобичнија подвала?
Можда одговор лежи у следећој изјави: Разлог због чега, после свих фосилних остатака, који су били испитани и сортирани од стране антрополога - еволуциониста последњих стотину година, још увек не постоји сагласност око човекових еволуционих предака, јесте тај што човек није имао еволуционих предака. Сви прави докази наводе на то да је човек био прави човек од самоГ почетка (Хенри Морис, часопис Нм- пакт 1979).
Можда зато, у новије време, еволуционисти мењају теорију да је човек еволуирао од мајмуна. Доктор Џефри Бурн, директор регионалног Јеркс центра за проучавање примата и водећи амерички научник, изнео је следећу теорију: Мајмуни су еволуциони потомци човека (!?). Дакле. није више битан ни смер еволуције. Битно је само једно - еволуција по сваку цену.
По теорији еволуције, најпростији облици живота настали су стварањем аминокиселина које су се касније поређале у ланац и тако образовале протеин (беланчевину), и све то игром случаја. Најједноставнијн протеин састоји се од ланца који има отприлике 100 аминокиселина. при чему живот не настаје било каквим редоследом тих аминокиселина. Само један једини редослед даје живот, све остале комбинације то нису у стању. Вероватноћа да се 100 аминокиселина случајно поређа у оптимални низ који даје живот износи: Један према броју који има 158 нула! Према савременој математици, вероватноћа овог догађаја равна је нули. Биолог Едвард Конклин дао је сликовити приказ ове вероватноће: Вероватноћа да је живот настао случајем може се упоредити с вероватноћом да ће резултат експлозије у штампарији бити уредно и по редоследу сложено проширено издаље речника који се у љој штампа.
Нико до сада није пронашао ниједан фосил који би доказао развој живота из једноћелијских организама. Први проверени фосил пронађен је у слоју стена из камбријског периода, геолошког доба у развитку земљине коре у којем су настали најстарији слојеви и за које се претпоставља да су стари око пет стотина милиона година. Интересантно је, да у два слоја која леже испод њега нису нађени никакви фосили. Међутим, у слоју из камбријског доба пронађени су милиони фосила веома сложене грађе. Стенсфилдова Наука еволуције из 1977. године, о слоју из камбријског периода каже следеће: Током камбријскох периода, изненада су се појавили представници Готово свих главних животиљских врста које данас познајемо. Као да се дигла нека гигантска завеса и открила свет који обилује животом фантастичне разноликости.
Поред тога, еволуционисти тврде да су мутационе промене живих бића узрок настанка нове врсте. Велики број научника се слаже да 99% свих мутација производе инфериорна бића која, због неспособности даље репродукције, не би предуго опстала у дивљини. Ако и узмемо да оних 1% узрокује скок из врсте у врсту, онда се може поставити сасвим једноставно питање: Зашто до сада међу фосилима није пронађен ниједан остатак са неуспелим мутацијама, поред многобројних успешних, када је вероватноћа проналажења неуспелих мутација драстично већа? Иако је било испитано на хиљаде мутација, никада није био пронађен ниједан доказан случај да је нека животиња мутацијом постала сложенија, да је настала нека нова творевина или проузрокована било каква битна, основна промена.Тешко да би еволуционисти на ово, као и на сва претходна питања, могли дати задовољавајући одговор, сем неоснованог трабуњања.
Једна од трагикомичних последица ове немоћи је и нова теорија, популаризована кроз разне научне часописе, која говори о томе како су ванземаљци (нека непозната супериорна раса) у давној прошлости из свог васионског брода избацили на Земљу неколико сподоба које су касније, прилагођавајући се околини, еволуирале у данашњег човека.
И поред свих слабости материјалистичке теорије о процесу еволу- ције живог света, коју је поставио Чарлс Дарвин (1809-1889), еволуционисти (78) упорно одржавају своју теорију потпомогнути научним институцијама и именима светског угледа. Због чега је толико значајно бранити једну посрнулу теорију и поред свих доказа против ње? Зар није у светлу изнетих чињеница, најблаже речено, чудно да многи људи тврде да је теорија о еволуцији живих бића научно доказана и несумњива чињеница? Има ли она неки циљ ради којег се брани? Уместо одговора понудићемо изјаву хуманисткиње Клер Чејмберс: Пре него што човек буде поробљен, његово стање свести мора бити редуковано од духовног ка телесном. Он мора научити да о себи мисли као врсти животиње која нема духовних потреба. Када се човек једном ослободи обавеза према Богу, отворен је пут његовог потпуног потчињавања Господару.
77 Ово одуговлачење са признавањем грешке, јер се свако научно откриће годинама сматрало релевантним, имало је свој перфидни циљ: До момента признавања грешке, генерацијама и генеграцијама младих људи усађивано је у свест да карика постоји и да има одређено име.
78 Први модерни заступник теорије о еволуцији био је француз Жан Батист Ламарк (1744- 1829). За њега је живот настао сам од себе, једним спонтаним актом природе. Суштина његове теорије састојала се у идеји о наслеђивању стечених особина. То је значило, другим речима, да једна животиња може своје навике, склоности и органске промене, које је стекла за време живота, да остави у наслеђе својим потомцима. На ово је, Чарлс Дарвин узвикнуо: Нека ме Бог сачува од бесмислица Ламаркове теорије! Дарвинова начела селекције или природног одабирања, тј. када у борби за опстанак преживљавају само најјачи облици и када за време дугог временског раздобља преживеле јединке стварају нову врсту предајући у наслеђе потомцима збир својих случајно стечених особина, јасно показују да се Дарвин није много удаљио од Ламаркових бесмислица. У првом издању књиге Порекло врста (1859), Дарвин још учи да су прва жива бића настала вољом Творца. Касније, Дарвин одбацује постојање Творца и своју теорију проширује и на људску врсту. Укратко, у борби за опстанак развила се једна врста мајмуна неприлагођена за живот на дрвећу, која је сишла на тло и почела да хода усправно. Хладноћа леденог доба, натерала ју је и научила да се служи ватром, што је довело до даљег развоја људске врсте. Саму суштину овог учења јасно је изразио научник Џулијен Хаксли: Дарвин показује да није потребан никакав натприродни Творац, пошто природној селекцији може да се припише сваки познати облик живота. У његовој еволуцији није било места ни за какво натприродно деловање.
