Последице помисли

Krst mali     (Стр. књиге 161)    Када се помисао дуго задржава у нама, постајемо слуге пристрасности. „Помисао која се дуго задржава у човеку открива његово пристрашће" (св. Марко Подвижник, „Добротољубље", 1. том, стр. 394. у срп. изд). Пристрашће је човекова привезаност за створене ствари, његова жеља да испуни и задобије управо те ствари. Када се ум одвоји од небеске хране, од сећања на небеско, непрестано се жртвује чулним стварима и земаљској творевини. То се назива пристрасношћу. Води је помисао која се дуго задржава.

Човек постаје необуздан. Више није у стању да се суздржи. „Није уздржљив онај који се храни помислима" (исто, стр. 391).
Као што смо споменули, онај, ко допусти да помисао неометано дела у њему и не бори се са њом, биће наведен и да је оствари. ,Човек који се разумом не бори против грешне помисли и не каже ништа против ње, извршиће је и телесно" („Старечник", стр. 61).
„Када се нечиста помисао задржава и човек се не бори са њом него је спроводи у дело, то оснажи и ојача страст, која се онда све више бори са њим и мучи га" (Авва Доротеј, нав. дело, стр. 624-626).

Помисли нас кваре и уништавају, стварајући нам проблеме и у међусобним односима. „... Све време проводимо искварујући се помислима ο друтима и уништавајући саме себе" (исго, стр. 412).

„Нечисте помисли прљају и скрнаве нашу душу" („Старечник", стр. 37), разарају је и трују. „Тоје вештина лукавога, и он тим стрелама трује сваку душу" (Исихије Презвитер, „Добротољубље", 1. том, стр. 148).

Онај кога заробе помисли постаје слеп, па иако види деловање греха, не може да открије његов узрсж: „Ко се поводи за својим мислима бива заслепљен. Он види дејство греха, али његов узрок не може да сагледа" (св. Марко Подвижник, „Добротољубље", 1. том, стр. 386. у српском издању).Када човек прихвати помисли, ђаво добија превласт над њим и може га навести чак и на убиство, јер није у стању да се супротстави ђаволској сили. „Нечиста помисао одводи душу у преисподњу, односно, баца је под земљу" (св. Таласије, „Добротољубље", 2. том, стр. 210).

„Све страсне помисли или надражују жељни део душе, или вољни [афективни] узнемирују, или разумни помрачују. Отуда се догађа да ум ослепљује за духовно созерцање и молитвено усхођење" („400 глава...", стр. 86). То значи да човек, када је око његове душе болесно и неспособно за духовно созерцање, када није у стању да осети молитвено усхођење, остаје без Бога и бива мртав.

„Свако, ко стално осећа да га узнемирују помисли и чија утроба гори, показује да се налази далеко од миомириса Духа" (Никита Ститат, „Добротољубље", 3. том, стр. 286).

Човек тада губи и одважност пред Богом. „Ум се лишава смелости према Богу онда, када постаје сабеседник злим и нечистим помислима" (Максим Исповедник, „400 глава..." стр. 45). Бог не може бити у заједници са човеком који скрнави ум злим и нечистим помислима. „Као што је земаљском цару мрзак онај који стојећи пред њим окреће од њега главу и са непријатељима господаревим разговара, тако је и Господару мрзак онај човек који стоји на молитви, а прима нечисте помисли" („Лествица", 28. поука, стр. 198).

Човек нечистих помисли не губи само одважност пред Богом и миомирис Светога Духа него се, исто тако, у потпуности одваја од Бога. „Нечисте помисли одвајају Бога од човека". „Ономе, ко је обузет нечистим помислима, Бог не разоткрива Своје тајне" („Старечник", стр. 82-83). Авва Доротеј сасвим јасно каже: Човека од Бога може одвојити и једна нечиста помисао, ако је прихвати и сагласи се са њом" („Добротољубље трезвеноумних и отаца-подвижника", 12. том, Солун 1981, стр. 514-516).

Будући да помисли одвајају човека од Бога, то за последицу има и телесне недостатке. Потиштеност, несигурност и телесне болести имају свој узрок у помислима. Тога су свесни и лекари, због чега саветују да се не оптерећујемо бригама. Једна једина мисао може учинити да човек не заспи током читаве ноћи. Зато можемо рећи да помисли узнемирују човека и да га могу довести до слома нерава. Авва Доротеј је рекао: „Помисао долази и узнемирује ме..." („Старечник", стр. 42).

Последице рђавих помисли су уистину застрашујуће. Ми смо их само укратко приказали, иако бисмо могли навести многе цитате из светоотачких дела. Настојали смо да изложимо само опште неправилности које оне изазивају у нашем психосоматском устројству.

Психотерапијски метод мора, међутим, описати и начин за исцелење од злих, демонских помисли. Управо смо дошли до те теме.