Ум и срце

Krst mali  Ум се назива и суштином душе, односно срцем. У многим одломцима из Светог Писма или из текстова Светих Отаца, присутно је по-истовећивање ума и срца, будући да се ови термини узајамно смењују. Господ благосиља оне који су чистог срца: Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети (Мт. 5,8). Бог се открива у срцу и човек га у њему и познаје. Апостол Павле пише да је у срцу и Божије просветљење. Бог је учинио да Његова светлост засија у срцима нашим ради просвгтљења знања славе Божије у лицу Исуса Христа (2 Кор 4,6). Исти апостол се моли да вам Бог Господа нашега Исуса Христа, Отац славе, даде Духа мудрости откривења да га познате, и просветљене очи срца вашега да бисте знали у чему је нада позива Његова (Еф. 1,17-18).

Срце прима откривење богопознања. На другим местима се ово срце замењује умом. Када се Господ након Васкрсења обрео међу ученицима, отвори им ум да разумеју Писма (Лк. 24,45). Будући да човек познаје Бога када се отворе очи његовог срца и када се срце очисти, речи „отвори им ум" су истоветне речима „отвори им срце". Осим тога, верујем да су речи Блажени чисти срцем јер ће Бога видети повезане са речима апостола Давла преображавајте се обновљењем ума својега (Рим. 12,2).

У овом смислу ум се назива и срцем, тако да се ова два појма узајамно преплићу. Свети Максим Исповедник, тумачећи Христове речи Подајте милостињу од онога што је унутра и гле, све ће вам бити чисто (Лк. 11,41), каже: „То се односи на оне што се више не занимају стварима које се тичу тела, него журе да очисте ум свој од мржње и неуздржања, којег Господ наш назива срцем (Мт. 15,19). Јер то је оно што прља ум и не да му да види Христа Који се у њему настанио благодаћу светог крштења" („400 глава ο љубави", стр. 120). Ум се, дакле, назива суштином душе, односно срцем. Према том схватању, ум и срце су истоветни, јер Христос обитава у уму.