Ум и душа

Krst mali  У текстовима Новог Завета и у светоотачким списима, душа се поистовећује са умом. Термини „ум" и „душа" се узајамно смењују. Свети Јован Дамаскин пише да је ум [нус] најчистији део душе, да је он „око душе". „Душа не поседује ум као нешто од ње различито, него као свој најчистији део, јер „оно што је око за тело, то је ум за душу" (св. Јован Дамаскин, „Тачно изложење...", стр. 152). Оно, дакле, што је око за тело, то је и ум у односу на душу.

Свети Григорије Палама користи термин „ум" [нус] у два значења. То је васцела душа, образ, али је ум истовремено и сила душе, као што смо објаснили у другом одељку: будући да је Бог Ум, Логос и Дух, и душа поседује ум, логос [реч, словесност, разум] и дух. Према овом атонском светитељу, ум се поистовећује са душом, али је он, исто тако, и сила душе. Навешћу врло карактеристичан одломак који садржи ове појмове. „Након стварања човека", пише светогорски светитељ, „анђели су својим очима посматрали човекову душу сједињену са чувством и телом, и видели су другог бога који божанском добротом на земљи < није постао сшо као ум и тело, него је и преобиљем те доброте и благодаћу Божијом преображен да би био тело, ум и дух [пневма] и како би душа била образ и подобије Божије, будући савршено јединствена по уму, речи (тј. логосу, словесности) у духу- ("сабрана дела, 1 тпм, стр. 85).

У токвом тексту примећује се следећа ствар. У почетку се говори ο души која је сједињена „са телом и чувством". Убрзо потом, појмови „душа" и „ум" се узајамно смењују. Он уместо „душа" каже „ум", „као ум и тело". У ономе што следи користи различите изразе: тело, ум и дух, при чему је дух благодат Светог Духа, с обзиром да Бог „није човека створио само као душу и тело, него је човек исто тако и божански облагодаћен, и као такав уистину душа жива" (исто, стр. 85). Тако је из овог текста јасно да је душа образ Божији, да се ум понекад поистовећује са душом, а понекад сматра силом или оком душе, као штп каже св. Јован Дамаскин.

Поистовећивање ума и душе је очигледно у још једном тексту св. Григорија Паламе. У једном од својих поглавља он пише: „Овај образ не поседује наш телесни састав, него сама природа ума, и ништа у нашој природи није узвишеније од ума" („Добротољубље", 4. том, стр. 142).
Човекова душа је, као образ Божији, тројична. Њу чине ум, реч [разум, словесност] и дух. Будући да се, уопштено говорећи, ум поистовећује са душом, то значи да ум такође има три силе. Док је ум једна од сила душе, он је, истовремено, и целокупна душа. Цитираћемо један карактеристичан текст св. Григорија: „Када јединство ума постане тројако остајући при том и јединствено, сједињује се са Богоначалном Тројицом - Јединицом. Јединство ума постаје тројако, али остаје јединствено у окретању према себи и успињању, кроз себе, ка Богу" (исто, стр. 132). Душа је, дакле, „једна, иако поседује много сила" (св. Григорије Палама, „Добротољубље", 4. том, стр. 133) од којих је једна ум, али треба додати да душа, као целина са своје три силе, исто тако јесте и назива се умом.

Већ смо видели да се, према Светим Оцима, образ [лик] Божији односи на душу. Истовремено је, међутим, речено да се образ односи и на ум: „Тај образ не поседује наш телесни састав него сама природа ума" (исто, с.тр. 142).

Као што Бог поседује суштину и енергију, тако и душа, која је образ Божији, поседује и суштину и енергију [дејство]. Како је, међутим, ум поистовећен са душом, јер су „ум" и „душа" термини који се узајамно смењују, следи да ум поседује суштину и енергију.

Свети Григорије Палама анализира ову чињеницу са свом својом мудрошћу и расуђивањем. Суштина душе је срце, док њену енергију чине помисли сједињене са мислима. Ум, према томе, поседује суштину и енергију. Тако се термин „ум" понекад користи да би означио суштину, а понекад да би означио енергију или дејство. Карактеристично је оно што пише светитељ: „Оно што се назива умом је такође и делање ума, које се састоји од помисли и мисли. Ум је такође и сила која их покреће, али и оно што се у Светом Писму назива срцем" („Добротољубље", 4. том, стр. 133). Будући да су савременици прекоревали св. Григорија када би говорио ο повратку ума у срце, написао је: „Такви људи очигледно нису свесни да је суштина ума једно, а његова енергија друго (св. Григорије Палама, „Тријаде" 1,2,5).