Узајамна веза душе, ума, срца и разума

Krst mali  Узајамна веза душе, ума, срца и разума [διάνοια, λογική] (страница 86)

У текстовима Светих Отаца постоји извесна пометња, али исто тако и разлика између термина душа, ум, срце и разум. Свако, ко буде уживао у новозаветним текстовима и светоотачким списима, најпре ће се суочити са проблемом пометње која постоји када су у питању ови појмови и термини. Ти термини се узајамно смењују. Бавио сам се том темом неколико година и покушао да нађем решење. Читајући библиографије ο овој теми открио сам да тумачи, уз неколицину изузетака, нису били у стању да одреде однос и разлику између ових термина. Због тога ћемо у овом поглављу покушати да направимо разлику међу њима и да одредимо оквир у којем се креће сваки од њих.

До сада смо објаснили да је човекова душастворена по образу Бсжијем и, будући да душа даје живот телу са којим је сједињена, образ је у човеку снажнији од образа у анђелима. С обзиром да се душа распростире по читавом телу са којим је сједињена, и васцели човек и само тело могу се сматрати створенима по образу Божијем. Карактеристичан је „самогласен" св. Јована Дамаскина који се чита током опела: „Плачем и ридам кад помислим на смрт и видим у гробовима нашим по слици Божијој [тј. по образу Божијем] лепоту где лежи без облика, без славе, без изгледа". Јасно је да се у овом „самогласену" образ односи на тело које лежи у  гробу.